RAZLIKE U ANTROPOMETRIJSKIM KARAKTERISTIKAMA I FUNKCIONALNIM SPOSOBNOSTIMA VRHUNSKIH FUDBALERKI I ŽENA KOJE SE AKTIVNO NE BAVE SPORTOM
Uvod
Fudbal kao sportska grana vrlo je popularan kako u svetu tako i u nas. Pored takmičarskog fudbala ova sportska igra je vrlo popularna kod širokih masa počev od dečijeg uzrasta, preko zrelog doba do pozne starosti. Tako da smo svedoci svakodnevnog igranja fudbala na prostorima pored zgrada u gradu, na seoskim poljanama, asfaltnim terenima, parkovima, može se reći na svakom mestu koje pruža najmanju mogućnost za susret dve grupe fudbalera ili rekreativaca.
Predrasude i patrijarhalni pristup ženskom sportu, dugo su sprečavali razvoj ženskog fudbala u nas. Popularnost fudbala je doprinela i svakodnevno doprinosi razvoju ovog sporta među ženama. Naime, iako ima kraći razvojni put u odnosu na muški fudbal, ženski fudbal je sve popularniji u nas. Tvrdnje pojedinaca da fudbal kao sportska grana ne odgovara ženskim konstitucionalnim karakteristikama i funkcionalnim sposobnostima, svakodnevno se negiraju uspesima koje žene postižu u fudbalu. Zahtevi fudbalske igre sve više nameću da se u selekciji biraju one fudbalerke koje karakteriše snaga, brzina, okretnost i spretnost. To su žene veće visine tela, širokih ramena, snažnih nogu, može se reći da se mogu svrstati u atletski konstitucionalni sportski tip.
Igra u ženskom fudbalu sve je bliža igri u muškom. Tako se može reći da je to brza, snažna igra, puna tehnički savršenih poteza, taktički osmišljenih varijanti, uz prisustvo maksimalne dinamike u igri.
Cilj istraživanja
Razvoj ženskog fudbala poslednjih deset godina u nas zahteva od sportske medicine permanentno praćenje zdravstvenog statusa, razvojnih karakteristika i funkcionalnih sposobnosti, a sve u cilju preventivnog delovanja negativnih efekata na organizam fudbalerki.
Iz navedenih razloga cilj ovog istraživanja je da se utvrde razlike u razvojnim karakteristikama i funkcionalnim sposobnostima žena fudbalera i žena koje se aktivno ne bave sportom.
Metode rada
Istraživanje smo sproveli na 20 fudbalerki članice FK Mašinac iz Niša i 20 osoba kontrolne grupe koje se aktivno ne bave sportom (studentkinje). Starost ispitivanih fudbalerki kretala se od 16 do 32 godine.
Od antropometrijskih varijabli merene su: masa tela u kg (AMAST); visina tela u cm (AVIST); dužina noge u cm (ADUNO); sedeća visina u cm (ASEDV); širina ramena u cm (AŠIRA); širina karlice u cm (AŠIKA); širina kukova (AŠIKU); srednji obim grudnog koša u cm (AOGKS); obim butine u cm (AOBUT); maksimalni obim potkolenice u cm (AOPOT); debljina kožnog nabora u predelu trbuha u mm (AKNTR); debljina kožnog nabora u predelu butine u mm (AKNBU) i debljina kožnog nabora u predelu potkolenice u mm (AKNPT). Antropometrijske varijable su merene po internacionalnom programu Winer i Lourie (1969) (1).
Od funkcionalnih varijabli merene su: frekvencija pulsa u miru, broj otkucaja u minuti (FFRMI); sistolni arterijski krvni pritisak u mmHg (FIMI); dijastolni arterijski krvni pritisak u miru u mm Hg (FDIMI); frekvencija pulsa pri opterećenju od 150 W(FFROP) vrednosti apsolutne potrošnje kiseonika u l/min (FAPO2) i maksimalne vrednosti relativne potrošnje kiseonika u ml/min/kg (FO2). Funkcionalne varijable su merene standardnim postupkom, a maksimalna potrošnja kiseonika je dobijena indirektno metodom po Astrand-u testom na ergobicikli pri opterećenju od 150 W za fudbalerke i 125 W za kontrolnu grupu (2).
Nazivi varijabli u tabelama će biti označeni šiframa navedenim u zagradi.
Rezultati i diskusija
Rezultati prikazani na tabeli 1 ukazuju na statističku značajnost razlika aritmetičkih sredina antropometrijskih varijabli fudbalerki i kontrolne grupe.
Dobijene vrednosti ukazuju da prosečna masa tela kod fudbalerki iznosi 59.87 ? 6.52 kg, a kod kontrolne grupe 58.24 ? 6.19 kg. Razlika u prosečnim vrednostima mase tela nije statistički značajna.
Ova heterogenost rezultata u masi tela kod fudbalerki objašnjava se različitošću zahteva pojedinih mesta u timu u pogledu visine, a samim tim i mase tela.
Prosečna visina tela fudbalerki iznosi 166.85 ? 5.47 cm i nije statistički značajno veća u odnosu na prosečnu visinu tela kontrolne grupe (166.11 ? 5.61 cm). Ovo se može objasniti da su žene koje se aktivno bave fudbalom iste prosečne visine kao i žene koje se ne bave sportom. Što se tiče ovog antropometrijskog pokazatelja možemo konstatovati da je selekciona baza za ženski fudbal vrlo velika.
Relativni varijabilitet je manji kod fudbalerki u odnosu na ispitanice kontrolne grupe po visini tela. Ovo je i za očekivati s obzirom da se radi o selekcionisanoj grupi.
Jović i sar. (1983) izvršili su ispitivanja na 12 aktivnih fudbalerki i isto toliko žena koje se ne bave sportom. Rezultati ovog istraživanja ukazuju da masa tela fudbalerki iznosi 65,33 kg, dok u žena koje se ne bave sportom 59,33 kg. Visina tela fudbalerki iznosi 168,0 cm a u žena sportista 168,12 cm što ukazuje da u visini tela ova dva ispitivana subuzorka gotovo da nema razlike (3).
Tabela 1. Statistička značajnost razlika aritmetičkih sredina antropometrijskih varijabli fudbalerki i kontrolne grupe
| Varijable |
Fudbalerke |
Kontrolna grupa |
F |
Q |
| SV |
SD |
SV |
SD |
| AMAST u kg |
59.87 |
6.52 |
58.24 |
6.19 |
1.815 |
.1807 |
| AVIST u cm |
166.85 |
5.47 |
166.11 |
5.61 |
.479 |
.4905 |
| AVISE u cm |
88.15 |
3.07 |
88.52 |
2.60 |
.449 |
.5044 |
| ADUNO u cm |
93.64 |
4.73 |
93.65 |
6.31 |
.000 |
.9897 |
| AŠIRA u cm |
36.31 |
1.69 |
36.44 |
1.53 |
.184 |
.6686 |
| AŠIKA u cm |
27.30 |
1.24 |
27.20 |
1.34 |
.178 |
.6740 |
| AŠIKU u cm |
31.45 |
1.44 |
31.72 |
1.94 |
.660 |
.4182 |
| AOGKS u cm |
83.31 |
4.75 |
83.14 |
4.25 |
.042 |
.8373 |
| AOTRB u cm |
68.95 |
4.88 |
68.05 |
5.07 |
.889 |
.3479 |
| AOBUT u cm |
54.00 |
5.87 |
53.27 |
6.64 |
.365 |
.5470 |
| AOPOT u cm |
34.81 |
2.14 |
34.75 |
2.03 |
.020 |
.8887 |
| AKNTR u mm |
7.93 |
2.98 |
13.46 |
5.60 |
12.185 |
.0007 |
| AKNBU u mm |
15.21 |
4.89 |
17.20 |
4.67 |
5.106 |
.0259 |
| AKNPT u mm |
13.82 |
3.78 |
12.16 |
3.10 |
6.445 |
.0126 |
Đurašković (1986) u svojoj magistarskoj tezi obradio je 99 sportistkinja u sportskim igrama i utvrdio da je prosečna visina tela sportistkinja iznosila 169,4 cm, širina ramena 36,48 cm, širina kukova 30,79 cm, srednji obim grudnog koša 85,73 cm, kožni nabor na trbuhu 11,51 mm. Upoređujući ove rezultate sa rezultatima žena koje se aktivno ne bave sportom, postoji statistički značajna razlika u visini tela, širini ramena i debljini kožnih nabora na trbuhu koji su značajno manjih vrednosti kod sportistkinja (4).
Tabela 2. Statistička značajnost razlika aritmetičkih sredina funkcionalnih varijabli fudbalerki i kontrolne grupe
| Varijable |
Fudbalerke |
Kontrolna grupa |
F |
Q |
| SV |
SD |
SV |
SD |
| FFRMI u d/min |
69.00 |
6.63 |
78.40 |
9.14 |
36.706 |
.000 |
| FSIMI u mm Hg |
106.16 |
22.71 |
114067 |
7.85 |
7.366 |
.0077 |
| FDIMI u mm Hg |
67.50 |
6.08 |
73.50 |
6.26 |
25.69 |
.0000 |
| FFROP u d/min |
145.12 |
5.34 |
156.83 |
7.42 |
86.878 |
.0000 |
| FAPO2 u l/min |
3.74 |
.27 |
3.20 |
.30 |
92.165 |
.0000 |
| FRPO2 u ml/min/kg |
63.14 |
8.12 |
55.43 |
7.25 |
27.563 |
.0000 |
Statistički značajna razlika nije utvrđena u prosečnim vrednostima sedeće visine fudbalerki (88.15 ? 3.07 cm) i kontrolne grupe (88.52 ? 2.60 cm) (tabela 2).
Nešto manja homogenost kod fudbalerki je rezultat zahteva po visini pojedinih mesta u timu.
Dužina noge fudbalerki iznosi (93.64 ? 4.73 cm) i statistički nije značajno veća od dužine noge žena kontrolne grupe (93.65 ? 6.31 cm).
Ovo ukazuje da se u fudbalu selekcionišu sportistkinje dugih nogu što je rezultat zahteva savremenog fudbala.
Statistički značajna razlika nije utvrđena u prosečnim vrednostima širine ramena fudbalerki (36.31 ? 1.69 cm) i kontrolne grupe (36.44 ? 1.53 cm).
Širina karlice fudbalerki iznosi (27.30 ? 1.24 cm), a kontrolne grupe (27.30 ? 1.24 cm), ali bez statistički značajne razlike.
Širina kukova kod fudbalerki iznosi (31.45 ? 1.44 cm) i statistički se ne razlikuje značajno u odnosu na isti parametar kod ispitanica kontrolne grupe (31.72 ? 1.94 cm).
Prosečne vrednosti srednjeg obima grudnog koša koji kod fudbalerki iznosi (83.31 ? 4.75 cm) ne pokazuju statistički značajnu razliku u odnosu na istu varijablu kod ispitanica kontrolne grupe (83.14 ? 4.25 cm).
Obim butine kod fudbalerki iznosi (54.00 ? 5.87) i kontrolne grupe (53.27 ? 6.64), i ne pokazuje statistički značajnu razliku.
Takođe, statistički značajna razlika nije nađena u maksimalnom obimu potkolenice fudbalerki (34.81 ?2.14) i kontrolne grupe (34.75 ? 2.14).
Debljine kožnih nabora su kod kontrolne grupe znatno većih vrednosti, sa statističkom značajnošću razlika najviše u nivou trbuha. Naime, vrednost ove varijable kod fudbalerki iznosi 7.93 mm, a kod kontrolne grupe 13.46 mm. U predelu butine obe grupe imaju vrednosti preko 15 mm, a u predelu potkolenice maksimalna vrednost debljine kožnog nabora je veća kod fudbalerki u odnosu na kontrolnu grupu sa statistički značajnom razlikom.
Prosečna vrednost frekvence srca u miru kod fudbalerki iznosi 69.00 ? 6.63 udara u minuti, a kod kontrolne grupe 78.40 ? 9.14 udara u minuti sa statistički značajnom razlikom.
Koeficijent varijacije ukazuje da su po ovom pokazatelju fudbalerke homogenija grupa u odnosu na ispitanice kontrolne grupe, što se može objasniti uticajem trenažnog procesa koji se u ovom sportu provodi po trajanju, učestalosti i intenzitetu na približno identičan način.
Prosečna vrednost sistolnog arterijskog krvnog pritiska u miru kod fudbalerki iznosi 106.16 ? 10.49 mmHg, a kod žena kontrolne grupe 114.67 ? 7.85 mmHg, sa statistički značajnom razlikom. Statistički značajno niže vrednosti sistolnog krvnog pritiska kod fudbalerki su uslovljene dejstvom fizičkih trenažnih aktivnosti na nervni sistem i krvne sudove što je uslovilo prevagu parasimpatikusa nad sipmatikusom i dilataciju krvnih sudova što je rezultiralo nižim vrednostima arterijskog krvnog pritiska.
Srednja vrednost dijastolnog arterijskog krvnog pritiska u miru kod fudbalerki iznosi 67.50 ? 6.8 mmHg, a kod žena kontrolne grupe 73.50 ? 6.26 mmHg, sa statistički značajnom razlikom. Evidentno je da je uticaj treninga imao efekte i na smanjenje dijastolnog krvnog pritiska kod fudbalerki.
Đurđević (1981) u svojoj knjizi navodi radove Reindell-a i Roskamm-a (1959) koji ukazuju da porast arterijskog krvnog pritiska u naporu kod sportista zavisi od njihove utreniranosti. Što je sportista utreniraniji to je i porast krvnog pritiska niži pri submaksimalnom opterećenju. Dijastolni krvni pritisak pri maksimalnom opterećenju opada tako da dostiže u toku ovoga i neposredno posle opterećenja najniže vrednosti. Ponekad ga registrujemo kao beskonačni ton. Ovo se objašnjava smanjenjem perifernog otpora, odnosno velikom perifernom dilatacijom krvnih sudova (5,6).
Prosečna vrednost frekvence srca u opterećenju kod fudbalerki iznosi 145.12 ? 5.34 udara u minuti, a kod žena kontrolne grupe 156.83 ? 7.42 udara u minuti, sa statistički značajnom razlikom. Rezultati ukazuju da je odgovor kardiovaskularnog sistema na isto opterećenje manji kod fudbalerki u odnosu na ispitanice kontrolne grupe, što je pozitivan efekat treninga na kardiovaskularni sistem.
Đurašković (1986) je u svojoj magistarskoj tezi pored ostalih parametara pratio i srčanu frekvencu u miru i pri opterećenju kod sportistkinja u sportskim igrama i žena koje se aktivno ne bave sportom. Srčana frekvencija u miru kod sportistkinja bila je u proseku 73,41 udara/minut a pri opterećenju od 125 W 181,5 udara u minuti, a na 150 W 192 udara u minuti. Kod žena koje se aktivno bave sportom prosečna srčana frekvenca kretala se oko 86.8 udara u minuti u miru. Pri opterećenju netrenirane osobe su na 100 W imale frekvenciju pulsa 200 udara u minuti (4).
Prosečne vrednosti maksimalne potrošnje kiseonika-apsolutne vrednosti kod fudbalerki iznosi 3.74 ? 0.27 l/min., a kod žena kontrolne grupe 3.20 ? 0.30 l/min., sa statistički značajnom razlikom. Visoko značajna razlika u apsolutnim vrednostima maksimalne potrošnje kiseonika, koja je kod fudbalerki veća može se objasniti uticajem usmerene selekcije i dejstvom aerobnog trenažnog procesa.
Medau i Nowacki (1983) navode da su kod netreniranih žena niže granice podnošenja opterećenja u odnosu na muškarce. Tako je kardiopulmonalni kapacitet manji kod žena u odnosu na muškarce za 10-30%. Autori smatraju da ove razlike ne mogu da se prevaziđu niti treningom niti takmičenjem. U nekim sportovima ova razlika je smanjena, tako da žena koja trenira može da nadmaši rezultatom muškarca koji ne trenira (7).
Dobijene prosečne vrednosti maksimalne potrošnje kiseonika-relativne vrednosti kod fudbalerki iznose 63.14 ? 8.12 ml/min/kg, a kod žena kontrolne grupe 55.43 ? 7.25 ml/min/kg, sa statistički značajnom razlikom.
Relativne vrednosti maksimalne potrošnje kiseonika ukazuju na visoku aerobnu pripremljenost fudbalerki kao i visoke vrednosti kod ispitanica kontrolne grupe.
Po vrednostima koeficijenta varijacije možemo konstatovati da su fudbalerke homogenije u odnosu na ispitanice kontrolne grupe, što je rezultat usmerene selekcije.
Nowacki (1983) navodi rezultate maksimalne potrošnje kiseonika u žena sportista različitih sportskih grana. Tako kod žena koje se bave fudbalom apsolutne vrednosti maksimalne potrošnje kiseonika iznose 2,3 l/min. ili 41,8 ml/min/kg. Ove vrednosti kod rukometašica iznose 2,3 l/min. ili 37,3 ml/min/kg (8).
Mladenović (2000) navodi rezultate komparativne analize funkcionalnih sposobnosti fudbalske ženske jugoslovenske reprezentacije iz 1986. i 2000. godine. Naime, prosečne vrednosti potrošnje kiseonika u prvoj grupi iznosile su 3.8 l/min. (49.65 ml/min/kg) i slabiji su u odnosu na generaciju 2000. godine 3.10 1/min. (50.92 ml/min./kg) (9).
Zaključak
1. Prosečne vrednosti visine i mase tela, kao i ostale ispitivane antropometrijske dimenzije tela, su većih prosečnih vrednosti kod fudbalerki u odnosu na osobe ženskog pola koje se aktivno ne bave sportom ali bez statističke značajnosti.
Debljine kožnih nabora su u većini merenih tačaka kod fudbalerki statistički značajno manje u odnosu na ispitanice kontrolne grupe u predelu: trbuha, butine i potkolenice. Ovo je rezultat uticaja trenažnog procesa i sprovedene selekcije.
2. Ispitivanje varijabli funkcionalnih sposobnosti fudbalerki u odnosu na kontrolnu grupu pokazuje statistički značajnu razliku u najvećem broju ispitivanih varijabli.
Na osnovu analize ispitivanih funkcionalnih varijabli možemo zaključiti da su fudbalerke značajno manjih vrednosti frekvencije pulsa u miru i opterećenju i statistički značajno većih vrednosti maksimalne potrošnje kiseonika.
Frekvencija pulsa u miru je u proseku nižih vrednosti u odnosu na frekvenciju pulsa kod žena koje se ne bave aktivno fudbalom što je rezultat uticaja trenažnog procesa i adaptacije kardiovaskularnog sistema na ove procese. Vrednosti arterijskog krvnog pritiska su takođe nižih prosečnih vrednosti.
Aerobne sposobnosti, sagledavane kroz relativne vrednosti maksimalne potrošnje kiseonika, su iznad proseka što je rezultat usmerene selekcije kao i uticaja trenažnih procesa.
