KAVIM TO PUTEM MI IDEMO ?

Ovih dana intenzivno razmisljam o tome sta nas je snaslo?  Brigu o zenskom fudbalu preuzeli su neki drugi,  rekao bih, neobicno zainteresovani ljudi. Glasnogovornici su postali oni koji nisu prosli kvalifikaije da daju lekcije, niti su njihove lekcije za ucenje. Oni jednostavno, iz nemoci da nadju bolji nacin za put razvoja zenskog fudbala, nastavljau da se bave drugima.
To vam je kao ono, gledam u tudje dvoriste, a svoje sam slep da vidim. Pravim ocima, naravno.
Kao sto se moglo predpostaviti, nista se novo, ni znacajnije nije dogodilo zenskom fudbalu Srbije. Mozda ja nisam osoba koja to treba da ocenjuje, ali cuteci, na njihove prozivke, smatram, samo pogorsavam poziciju pravih vrednosti.
Vreme je za kazivanja! Obecao sam da cu o tome govoriti.
Poslednji primer je najupecatljiviji. U Borci je 2. i 3. maja odrzan turnir regionalnih selekcija kadetkinja, reprezentacije U-17, u dosta neobicnoj organizaciji.
Prvo, turnir se igrao dan nakon redovnog prvenstvenog kola / 1. maj /, iako je predlagan termin 7.-9. maja, kada je vikend zbog reprezentativnih obaveza slobodan. Devojcice su igrale,  u tri dana cetiri utakmice, a govori se o njihovoj zastiti! 
Drugo, tri regionalne selekcije smestene su u jednom objektu, a Beogradska selekcija tu na samom stadionu u Borci ? Verovatno zato sto je najbolja ? Zasluzena privilegija, nema sta.
Turnir je, kazu mi, protekao veoma dobro. Bilo je puno talenata. Strucni stab reprezentacije imao je sta da vidi.
U diskusiji, koja je organizovana, sa vodjstvima selekcija bilo je niz zanimljivih misljenja. 
Izdvajamo ono o regularnosti takmicenja na podrucju FS RIS. Sumnju u to, kako se druga liga igra na Istoku, izrazili su pojedinci iz Vojvodine. 
U trenucima kada se entuzijasti zenskog fudbala bore za svaki klub, i doslovno, za svaku igracicu, oni govore o propisima, pravu, regularnosti.
Niko se te i takve regularnosti ne odrice. Niko ne zeli da degradira pozicju pravila i propisa, ali je neshvatljivo uhvatiti se za problem ``istoka``, a ne razmisljati o globalnom problemu zenskog fudbala kod nas.
Mislim da treba poceti od pocetka. Sve sredine ,koje razvijaju zenski fudbal, moraju da teze stvaranju uslova za razvoj talenata, podizanju kvaliteta trenaznog procesa.
Ako bi mene, kao trenera pitali, sta je vaznije;
- da devojcica igra zvanicne utakmice sa jednim ili nijednim treninogom ili
- da igra godinu, dve mladja od dozvoljenog uzrasta
IMAO BIH ARGUMENTOVAN, VRLO STRUCAN KOMENTAR! UVEK, OVO DRUGO !
Zato neka ti drugari brinu svoju brigu. Nek se organizuju da pomognu devojcicama sa njihove teritorije, da imaju dovoljno treninga i da oni budu kako valja, za boljitak zenskog fudbala. To je primarno, a ne da razmisljaju o ligi Istoka, koja ce izbaciti prvaka sa potpuno regularnim ishodom takmicenja.
I da, usput, podsetim. Onda kada sam se izborio da LASK iz Lazarevca moze da igra Prvu ligu sa devojcicama od 13 godina, borio sam se za buducnost zenskog fudbala u Srbiji. Zar Vam, gospodo, nekompetentni, ova generacija kadetkinja nije najbolji dokaz, sta se uradilo.
Pozvao bih na manje podmetacina, ogovaranja i optuzbi a vise na rad i to kvalitetan, sa rezultatima. Ko ih ima moze da se javi. To je u sportu bar prosto i jasno !!!
I na kraju primedba. Dokle da se akcije reprezentativnih selekcija odvijaju samo u Beogradu i Vojvodini? Gospodo, dokle ?
Zenski fudbal se igra i u zapadnoj Srbiji i na jugoistoku Srbije.
Nase reprezentativne selekcije nastupaju pred samo nekoliko desetina gledalaca, u Subotici, Zrenjaninu, Banatskom Dvoru, Indjiji, Beogradu...
Pogledjate podatke pa cete videti gde postoji interes za zenski fudbal, gde se igra pred punim tribinama, gde ljudi vole da gledaju...
Zar, po svaku cenu, centar zenskog fudbala mora da se odseli iz Nisa ???
Cija je to suluda i opasna ideja ???
Nemojte je podrzati!